Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodni izvori sredstava za finansiranje infrastrukturnih projekata". Rad ima 46 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



DIPLOMSKI RAD

Međunarodni izvori sredstava za finansiranje infrastrukturnih projekata

S A D R Ž A J

1. UVOD

Privredna infrastruktura ima veliki doprinos u privrednom razvoju zemlje. Tradicionalan pristup je da država, odnosno javni sektor poseduje, vodi i finansira gotovo svu infrastrukturu. Proslednjih decenija, pod uticajem razvoja tržišta kapitala i privatne inicijative, privatni sektor se sve više u raznim vidovima angažuje u finansiranju infrastrukturnih projekata. Partnerstvo javnog i privatnog sektora u infrastrukturi je koncept koji se razvio osamdesetih i predstavlja svaku poslovnu formu koja omogućava da se privatna sredstva investiraju u infrastukturu, a pre svega kroz koncesije, BOT modele, lizing.

Međunarodno finansiranje infrastrukturnih projekata je finansiranje koje se u celini ili delimično, direktno ili indirektno, bazira na korišćenju stranih izvora sredstava van zemlje domaćina projekta. Međunarodno javno i privatno finansiranje infrastrukturnih projekata je značajno kako za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, tako i za razvijene zemlje. Najznačajniji izvori sredstava za međunarodno finansiranje infrastrukturnih projekata su međunarodne finansijske organizacije, izvozni krediti, krediti komercijalnih banaka, međunarodno tržište kapitala, lizing i sopstveni kapital sponzora projekta.

Prvo poglavlje je uvod u materiju.

Drugo poglavlje je posvećeno određivanju pojma infrastrukture, vlasništva, upravljanja i finansiranja infrastrukture, partnerstva javnog i privatnog sektora u finansiranju infrastrukture, kao i modeli projektnog finansiranja.

Treće poglavlje posvećeno je mogućim izvorima sredstava za međunarodno finansiranje infrastrukturnih projekata, kao što su međunarnodne finansijske organizacije, programi pomoći, komercijalni bankarski krediti, ostali izvori i njihove specifičnosti, uslovi angažovanja i uloga međunarodnom finansiranju infrastrukturnih projekata.

Četvrto poglavlje razmatra potrebe i mogućnosti za međunarodno finansiranje infrastrukturnih projekata u SRJ/Srbiji, stanje u pojedinim sektorima infrastrukture, procenu u pogledu prioriteta i potrebnih sredstava za rekonstrukciju i izgradnju infrastrukture kao i perspektive za međunarodno finansiranje infrastrukturnih projekata u SRJ/Srbiji.

Peto poglavlje daje zaključno razmatranje u formi rezimea.

2. Infrastruktura i način finansiranja

2.1. Pojam infrastukture

Pod pojmom osnovne ili privredne infrastrukture se podrazumeva skup elemenata tehničkih sistema kao što su drumske i železničke saobraćajnice sa pratećim objektima namenske funkcije, sredstva za prenos i transformaciju električne energije, tehničkih gasova i tečnih goriva, luke i lučna postrojenja, aerodromi i pristanišni objekti, sistemi veza za prenos informacija i melioracioni tehnički sistemi za privođenje tla namenskoj upotrebi.

Pod infrastrukturnim projektima se podrazumevaju projekti iz oblasti transportne i energetske infrastrukture, telekomunikacija, vodosnabdevanja i odvoda otpadnih voda. Privredna infrastruktura ima veliki doprinos u privrednom razvoju zemlje, rastu produktivnosti, smanjenju troškova, poboljšanje standarda života kao i zaštiti šivotne sredine. Slabo razvijena privredna infrastruktura predstavlja prepreku za rast privrede. Smatra se da je povećanje infrastrukturnih kapaciteta za 1% povezano sa povećanjem njenog bruto društvenog proizvoda za 1%. Da bi investicije u infrastrukturi doprinele ubrzanom privrednom rastu, bitan je sektorski raspored donacija, pravovremenost investiranja, način realizacije, efikastnost korišćenja novosagrađenih objekata...

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]